KOJA JE CENA PRAĆENJA RIJALITI PROGRAMA?

   Fenomen 21.veka – rijaliti programi

I dok se Srbija deli na pristalice i one koji će u svakom trenutku nipodaštavati format kakav je rijaliti program, istina je da takvi programi beleže neverovatnu gledanost i okupiraju pažnju mnoštva ljudi.

Ko to prati? Šta se takvim sadržajem postiže i čemu tolika propaganda nečega što ne donosi ništa kvalitetno i obrazovano za našu decu su samo neka od pitanja koja se svakodnevno mogu čuti.

Rijaliti šou-progarami vladaju već više od decenije na našim malim ekranima, a kako se čini i još dugo ćemo ih gledati jer se šire u svakakvim formatima na svakakvim nacionalnim frekvencijama.

Šta privlači milione nas ovom kulturološkom fenomenu? Odakle ideja da se takav tip emisija stvori?

Još je Herbet Džordž Vels pisao o ,,Velikom Bratu“ koji nas sve posmatra i prati šta radimo. Prema ovoj ideji je i nastao rijaliti program ,,Veliki brat“ holandske producentske kuće ,,Endemol“. Rijaliti kakvog danas prepoznajemo ( kombinacija igre, sapunice, dokumentarne drame – žanrovski veoma složen ) nastao je još 70- ih godina 20. veka u Velikoj Britaniji i SAD-u. Posle holandskog rijalitija ,,Veliki brat“, ovakva vrsta programa je postala popularna širom sveta.

Rijaliti programi predstavljaju televizijski žanr koji prikazuje scene iz realnog života ljudi: njihove običaje, ponašanje, stavove, oblačenje. Ovo je jedna od definicija rijaliti programa. 

Sociolozi i analitičari medija se slažu da tri karakteristke predstavljaju suštinu rijalitija: voajerizam (od strane publike), egzibicionizam (učesnika ) i interakcija (identifikacija publike sa učesnicima).

Svaka od njih pokreće veoma složena kulturološka, psihološka i sociološka pitanja oko kojih se sociolozi ne mogu u potpunosti složiti. Stoga ni u stručnoj javnosti još uvek nema saglasnosti o tome šta u svojoj suštini predstavljaju rijaliti programi: ,, moderne gladijatorske igre“, realnu ili bezopasnu zabavu, šansu za afirmaciju talenta i kreativnosti ili možda lek za smirenje bola modernog čoveka (svakodnevni stres)?

Po mišljenju većine ovakvi formati promovišu najgore vrednosti i kvalitete u ljudima - i prikriva ih sve kao zabavu. Neretko se kaže da su rijaliti programi stvorili „sedam smrtnih grehova“ - ponos, žudnju, zavist, gnev, požudu, nežnost i lažne atribute kojima se masa divi. Veličaju se neke ljudske figure kao heroji, a istina je totalno drugačija. U rijalitiju imate personifikaciju svega zlog što postoji na planeti na kojoj živimo.

Zašto bi popularna kultura želela da plasira takve destruktivne vrednosti? Možete se zapitati. Odgovor je, jer popularna kultura nema vrednosti; to je amoralno. Nije nas briga za nas i ne postoji osećaj društvene odgovornosti. Popularna kultura teži samo jednom cilju, a to je novac. I sve će učiniti i žrtvovati da bi se postigao taj cilj, uključujući i povrede društva kojem treba da služi. Postoje tvrdnje da nam ovakvi programi donose samo ono što želimo,ali se nešto ne sećam da su ikada postojale demonstracije da se uvedu rijaliti programi?

Možda vam nije jasno zašto odjednom ovakva osuda projekata kakvi su rijaliti programi?

Ovo su samo stavovi i konstruktivni argumenti obrazovanih ljudi koji se zalažu za elokventniju omladinu, bolje školstvo i širu opštu kulturu koju mladi u Srbiji ne mogu dobiti uz pomoć rijaliti programa. To je surova istina.

Kada razgovarate sa bilo kojim sociologom, reći će vam da su ovi tipovi emisija leglo simboličkog interakcionizma. I naravno, verovatno ćete kao i ja ostati zbunjeni jer ne znate ništa o izrazu za koji ste čuli u tom trenutku?

Simbolički interakcionizam je teorija mikro nivoa o tome kako zajednička mišljenja, orijentacije i postupci formiraju osnovnu motivaciju za sve ljudske postupke. Ovaj koncept je koristan u razumevanju kultura: kako različite akcije prikazuju različita značenja u različitim mestima širom sveta.

Takođe ovakav format omogućava gledaocima da procene svoje ponašanje u odnosu na druge. Rijaliti prikazuje ovu teoriju tako što omogućava gledaocima da vide da su njihovi stvarni životni postupci prihvatljivi, jer vide kako drugi rade istu stvar na TV-u. Što je, složićete se, često pogrešno i neispravno, posebno kada ovakve programe prate najmlađi.

Poruke koje šalju mas mediji ovakvim emisijama posebno su destruktivne. Uspeh se definiše isključivo bogatstvom i popularnošću, najvažnije – što je, u stvarnosti u kojoj većina nas živi, krajnje nerealno i nedostižno.Takođe jedna od poruka je da se uspeh mora dostići po svaku cenu, pa makar to bilo i podmićivanje i nepoštenost.

Nesrećni rezultati ovih poruka mogu se naći u našoj kulturi. Vidimo povećanje prevara u školama, korišćenje lekova za poboljšanje performansi u sportu, i kriminalna ponašanja kod mladih, ali i među našim odraslim stanovništvom. A ako mislite da su ove poruke u osnovi benigne, razmislite ponovo. Što je više ljudi izloženo bilo kojoj poruci, čak i strašnim, verovatnije će biti prihvaćene kao norma ponašanja. Rijaliti programi su postali javna egzekucija našeg vremena.

Deca kao gledaoci rijaliti šou- programa?

Jedno australijsko istraživanje je pokazalo da deca koja gledaju rijaliti šou programe mnogo češće povezuju bogatstvo, popularnost i lepotu sa srećom. Ovakav rezultat ni najmanje nije iznenađujući ako samo pomisite da se upravo ove vrednosti visoko kotiraju kod najvećeg broja učesnika različitih rijaliti programa.
Razgovarajte o temama iz televizijskog programa.

Uprkos intuitivnoj rekaciji roditelja da se deca od neželjenog sadržaja na TV programu zaštite prebacivanjem kanala bolje je da roditelji pogledaju program zajedno sa decom i razgovaraju o temama koje on nameće. Ako odlučite da razgovor bude vaše tajno oružje umesto daljinskog upravljača evo saveta za ovaj razgovor:
Objasnite deci da rijaliti program nije realnost.

Ne samo deca, ponekad i odrasli zaboravljaju kako mediji funkcionišu. Što se tiče rijaliti programa, roditelji mogu da objasne deci da je ono što oni gledaju rezultat sati i sati snimljenog materijala, koji je obrađen i spakovan u jednu jedinu epizodu. To znači da samo producenti u stvari donose odluku o tome koliko je „stvaran“ taj rijaliti program. Postavite deci pitanje kako oni misle da se donose odluke o tome šta se emituje i kakav je materijal koji se izostavlja.Takva pitanja i tako postavljeno objašnjenje nastanka TV programa može da pomogne deci da shvate koliko je „nerealna“ u stvari situacija koju gledaju na programu koji se predstavlja kao realan prikaz životnih situacija.

Koje su loše poruke rijalitija?

Neke od loših poruka koje rijaliti programi šalju, a koji posebno plaše roditelje, su sledeće:
• Iskorišćavanje ljudi je u redu.
• U redu je provoditi nedelje, ako ne i mesece, bez ikakvog cilja i pravog rada da biste na kraju osvojili novac.
• U redu je imati voajerske sklonosti i želju da špijunirate i zavirite u intimnost drugih ljudi.
• Laganje ili varanje je u redu ako služi da se pobedi.

I vratimo se na početak, dok jedni tvrde da su ovi televizijski formati ogledalo društva u kojem živimo, drugi tvrde da su posledica raskola i društvene i ekonomske krize kroz koju godinama prolazimo. Bilo kako bilo, svest se treba podići, ljudi se moraju edukovati i prvenstveno, decu šaljite na igrališta i treninge a ne ostavljajte ih pored televizora. Iako zvuči često nemoguće, olakšajte im detinjstvo ne dozvovljavajući da prate ovakav sadržaj jer neretko oponašaju učesnike rijaliti programa.

                                           Tamara Roksandić

Hvala Tamari na divnom, poučnom tekstu, nadam se da će čitaoci uživati u čitanju i dobiti odgovore na neka svoja pitanja. 😊 🌈
Tamaru mozete "pratiti" na instagram profilu @badzas_family.

                                            Vaš "Ženski svet" ❤