Recept za SREĆAN život
-
Zahvalna sam životu i svim ljudima koje mi je taj život stavio na put. Na neke sam se saplela, neke zaobišla, druge zavolela ili prebolela, sa nekima delila intimu i strahove. Svi su mi pomogli i onda kada se najmanje činilo da je tako.
Danas je lako osvrnuti se kada imaš za čime. Nema praznine i pukotina. Ima života, u svoj svojoj lepoti i ružnoći, a sve zarad balansa.
Svi letovi, prenaglašeni i precenjeni završili su se naglim padom i razbijanjem na najsitnije komade. Sva vera je ipak bila upravo to, da dobro uvek pobeđuje, da nema razloga skrivati se i stideti dara koji nam je dat da ga podelimo.
Ukusi će biti različiti, o njima će se komentarisati iako je to “Sizifov posao”, a onaj ko voli sebe će se smeškati i voleti sve, i kritičare, jednako kao i iskrene, dobronamerne srodne duše.
Ne volim kada ljudi vide samo površinu, ali ne i suštinu. Sa druge strane volim kada ti isti ljudi požele da zagrebu ispod površine jer tamo mogu naći ono o čemu su uvek sanjali. Nikada se nisam bojala da mi u životu bude teško. Izlazila sam iz borbi i kao pobednik i kao gubitnik. Bivala sam ljuta na “ tog nekoga”, a u stvari sam uvek pobeđivala ili gubila od sebe same.
Ne volim kada moram, ali zato kada hoću nema šta ne mogu. Vremenom sam naučila da samo moram voditi računa o izgovorenim rečima. Meni su reči nekada donosile olakšanje, ali su onome kome su bile upućene možda postale teret na duši. Reči su uvek bile skupe za izgovaranje ili pisanje, stoga sve više vodim računa. Nisam toliko bogata da bih mogla skupo da ih plaćam i zato izgovaram samo kada moram, a napišem kada volim.
Slično je i sa mislima jer nikada posle dobrih misli nisam učinila loše delo. Posle loših misli loše delo desilo se meni. Sada se veoma blisko družim sa svojim mislima, da ne pomisle nešto loše.
Posle svega kako naterati nekoga da poveruje u vaše istine? Nikako. Ne pokušavati. Ako su istine onda su samo vaše. Niko drugi sa tim nema veze. Jedino vi, kojima je stalo da prigrlite istine kako za laži, u zagrljaju, ne bi bilo mesta. Ni milimetar.
Neka se kamen i skotrlja niz brdo, ali znam da će se zaustaviti ispred nekog majstora koji će od njega napraviti najlepši spomenik jednoj koja piše rukom ono što oseća srcem i dušom.
Prof Katarina Brdjović
Zahvalna sam životu i svim ljudima koje mi je taj život stavio na put. Na neke sam se saplela, neke zaobišla, druge zavolela ili prebolela, sa nekima delila intimu i strahove. Svi su mi pomogli i onda kada se najmanje činilo da je tako.
Danas je lako osvrnuti se kada imaš za čime. Nema praznine i pukotina. Ima života, u svoj svojoj lepoti i ružnoći, a sve zarad balansa.
Svi letovi, prenaglašeni i precenjeni završili su se naglim padom i razbijanjem na najsitnije komade. Sva vera je ipak bila upravo to, da dobro uvek pobeđuje, da nema razloga skrivati se i stideti dara koji nam je dat da ga podelimo.
Ukusi će biti različiti, o njima će se komentarisati iako je to “Sizifov posao”, a onaj ko voli sebe će se smeškati i voleti sve, i kritičare, jednako kao i iskrene, dobronamerne srodne duše.
Ne volim kada ljudi vide samo površinu, ali ne i suštinu. Sa druge strane volim kada ti isti ljudi požele da zagrebu ispod površine jer tamo mogu naći ono o čemu su uvek sanjali. Nikada se nisam bojala da mi u životu bude teško. Izlazila sam iz borbi i kao pobednik i kao gubitnik. Bivala sam ljuta na “ tog nekoga”, a u stvari sam uvek pobeđivala ili gubila od sebe same.
Ne volim kada moram, ali zato kada hoću nema šta ne mogu. Vremenom sam naučila da samo moram voditi računa o izgovorenim rečima. Meni su reči nekada donosile olakšanje, ali su onome kome su bile upućene možda postale teret na duši. Reči su uvek bile skupe za izgovaranje ili pisanje, stoga sve više vodim računa. Nisam toliko bogata da bih mogla skupo da ih plaćam i zato izgovaram samo kada moram, a napišem kada volim.
Slično je i sa mislima jer nikada posle dobrih misli nisam učinila loše delo. Posle loših misli loše delo desilo se meni. Sada se veoma blisko družim sa svojim mislima, da ne pomisle nešto loše.
Posle svega kako naterati nekoga da poveruje u vaše istine? Nikako. Ne pokušavati. Ako su istine onda su samo vaše. Niko drugi sa tim nema veze. Jedino vi, kojima je stalo da prigrlite istine kako za laži, u zagrljaju, ne bi bilo mesta. Ni milimetar.
Neka se kamen i skotrlja niz brdo, ali znam da će se zaustaviti ispred nekog majstora koji će od njega napraviti najlepši spomenik jednoj koja piše rukom ono što oseća srcem i dušom.
Prof Katarina Brdjović
Коментари
Постави коментар