Koja je alternativa za "Gospodina PRAVOG"

Svemu smo odredili kriterijume i postavili pravila. Ponašamo se kao  da je život parče papira po kojem možemo da pišemo. Kada smo raspoloženi pišemo, kad nismo, žvrljamo i  precrtavamo kako hoćemo, bez posledica a sa očekivanjem da naše zapovesti budu ispunjene. Besramno osudimo svakog ko nam se suprotstavi i saspemo na njega paljbu reči. Na ovoj listi se najčešće nalaze naši kriterijumi, a na visini zadatka stoji  „gospodin pravi“.

Kao da smo u prodavnici garderobe i trebamo da izaberemo savršenu haljinu za zabavu sa puno zvanica pred kojima želimo da se pokažemo u najboljem svetlu. U koju ćemo prodavnicu ući odlučujemo uglavnom posmatrajući izlog, iako u njemu nije sve izloženo. Nepisano je pravilo da ono što nas na prvi pogled privuče, na drugi nas možda odbije, ali ništa nas ne košta da uđemo i probamo ono što nam se u izlogu svidelo. Čak i ako nam ne odgovara potražićemo drugu.

Težimo ka savršenstvu a osvajaju nas neosvojive i ne savršene stvari. Možda njihovo savršenstvo upravo leži u njihovom nesavršenstvu i kao takvo nam postaje izazov koji želimo da ukrotimo.

Najlakše bi nam bilo kada bi nam za svaku životnu priliku odgovarala ista ta i samo naša „savršena haljina“, koja se savršeno prilagođava i našoj naravi i našoj kilaži. Koja je tako fleksibilno skrojena, da prikrije sve naše nedostatke. Uprkos našim kriterijuma i željama da „savršeno“ izaberemo, ne izaberemo uvek. Teško je naći  onu koja nas neće stezati, neće se povlačiti dok budemo samouvereno hodale ka svim tim ljudima, koji ne trepću dok nas gledaju jer smo sve od sebe dale da budemo najlepše.

Priznajemo da niko nije idealan, a ona tajna soba u nama potajno očekuje da je „On“ taj koji treba da bude.  Potraga za „gospodinom pravim“ je postala potraga za „gospodinom savršenim“.

A da li znamo da ljubav ne podrazumeva uslovljavanje? „Gospodin pravi“  je onaj koji će prihvatiti i naše mane i naše vrline, ne onaj koji će trpeti naše bezobrazluke. „Gospodin pravi“  isto kao i mi želi svoju „ gospođicu pravu“. Mi se žene plašimo da nećemo biti dovoljno poštovane i cenjene ako budemo birale srcem i zato prvo poturimo „gospodinu pravom“ spisak našeg idealnog kroja, pa ako prihvati „kupujemo“. On možda nije savršen kao naša haljina, ali nismo ni mi. Ljubav ne čini savršenstvo. Ja negde verujem da ako date sebi šansu da budete voljene, zajedno ćete činiti taj savršeni kroj . Suprotnosti se privlače i čine idealan spoj samo ako obe strane poštuju jedna drugu.

Jedan takav „Gospodin pravi“ me je naučio da kad ljubav gradi dom nije važno ko je koliko materijala naneo. Nekada gradi samo jedan dok ovaj drugi ne ojača. Pokazao mi je da ljubav ne meri, da samo daje. Važno je ko je koliko uživao u ljubavi ovog drugog. Važno je da smo se prihvatili savršeno u svim svojim nesavršenostima. Važno je da smo se smejali i onda kada smo imali samo jedno drugo. U odnosu dvoje ljudi koji  su se birali da se vole, sebičnost i uslovljavanje ne pronalaze svoja mesta. Neko voljen je jednom rekao : „Nakalemi se duša na dušu kao pitoma na divlju ružu… i nikne jedan sasvim drugačiji cvet iz tog grma“. Kada ljubav gradi dom, reči imaju najmanju ulogu tu. Postanemo nemi od količine lepog koje se razliva u nama jer postoji neko koga zovemo „moj“ i neko ko te zove „moja“. Sve je vredno osećaja takvog pripadanja. Tada otkriješ sebe novog, spremnog da se daš i prepustiš jer cvetaš svakog dana kao da je proleće.

Ako očekivanje „Gospodin pravi“, zamenimo rečju LJUBAV, onda možemo biti sigurni da će sledeća zabava biti samo naša, ispisana zavetima koje ljubav određuje. I neće nam tog dana biti važna haljina, već osećaj spokoja koje nam je donelo nesavršenstvo dveju duša koje su se prepoznale i stvorile nov svet.

P.S. Čovek koji voli jači je za dva srca i bogatiji za još jednu ljubav.

                                                  Ankica Palić